Kategorije
Tekstovi i prezentacije

Status u grupi vršnjaka – da li su (ne)popularna deca ujedno i (ne)prihvaćena?

Tamara Radovanović, pedagog, asistent za oblast pedagoških nauka na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu

Biti prihvaćen i vidljiv u određenoj grupi predstavlja izvornu potrebu svake osobe. Posebno je važno u procesu razvoja i odrastanja, kada deca i mladi neretko formiranju sliku o sebi i identitetu na osnovu ponašanja i reakcija značajnih ljudi u svom okruženju. Naročito bitnu ulogu imaju vršnjaci, koji svojim ponašanjem, odnosima i karakteristikama utiču na oblikovanje socijalnog iskustva svakog deteta. Prvenstveno nam je značajan status koji dete ima u grupi vršnjaka, za koji istraživanja ukazuju da predstavlja determinišući faktor različitih oblika ponašanja, kako prihvatljivih tako i neprihvatljivih, te i sveopšteg funkcionisanja.

Socijalna izlovanost u ranom detinjstvu je povezana sa nepoželjnim oblicima ponašanja, problemima mentalnog zdravlja, delinkvencije i sl. S druge strane, pozitivni vršnjački odnosi su povezani sa adekvatnim prilagođavanjem u kasnijoj dobi i sveopštoj dobrobiti. Posebno se izdvaja pozitivna veza sa povoljnim akademskim ishodima deca i uspehom u datom kontekstu.

Biti prihvaćen i popularan u vršnjačkoj grupi nije isto! Popularno dete može biti značajno vidljivo, uticajno i dominantno u grupi svojih vršnjaka, ali da nije birano od strane svojih vršnjaka kao neko s kim bi se družili, igrali i slično. Istraživanja (npr. Parkhurst & Hopmeyer, 1998) je ukazalo da je samo 31% učenika koji su popularni ujedno i prihvaćeni.  

Izuzev (ne)prihvaćenosti i (ne)popularnosti, važno nam je da obratimo pažnju i na druge kategorije vršnjačkog statusa. Posebno se izdvaja zanemarenost, odnosno ona deca i učenici koje niko ne bira i koje odlikuje slaba socijalna interakcija. Takođe su važna deca i učenici kontroverznog vršnjačkog statusa, koje neko bira, a neko ne. Za njih je karakteristično da su ujedno socijabilni i skloni nasilnim oblicima ponašanja, te otuda nastaje data kontroverznost.

Kada prepoznamo karakteristike dece i učenika različitog vršnjačkog statusa (individualne, porodične, roditeljske, institucionalne, društvene i dr.), sledeći korak se odnosi na pružanje podrške na svim nivoima. Počev od različiti programa socioemocionalnog učenja, dečje igre i drugih aktivnosti koje su usmerene ka jačanju socioemocionalnih potencijala dece, pa sve do savetodavnog rada, programskih strategija i sveopšte porodične i institucionalne klime.

Podršku je potrebno usmeriti i ka porodici i jačanju njenih kapaciteta, te i osnaživanja praktičara koji su u neposrednom kontakstu s decom i koji imaju značajnu ulogu u realizaciji svih aktivnosti kojima se podržavaju pitanja ovde razmatrana.

Webinar na temu vršnjačkog statusa održan je 18.2.2021. Više o konkretnim oblicima podrške i osnaživanja, te uopšte tematike vršnjačkog statusa možete pronaći u pdf prezentaciji sa ovog događaja.

Snimak ovog webinara dostupan je po ceni kotizacije.
Ukoliko želite da pogledate predavanje, pišite nam na pedagoskodrustvovoj@gmail.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *