Pedagoško Društvo Vojvodine
U petak 7. 6. 2024. godine u 16 časova članovi Pedagoškog društva Vojvodine u okviru tematskog susreta posetili su Muzej Vojvodine
Skup je bio namenjen svim članovima Pedagoškog društva Vojvodine. Cilj ovog susreta je bilo proširenje saznanja u oblasti muzejske pedagogije, upoznavanje sa pedagoškom delatnošću i tekućim programima Muzeja Vojvodine, kao i lepa prilika za međusobno upoznavanje članova, druženje, razmenu iskustva, ličnih kontakata u svrhu umrežavanja.
U četvrtak 18. 4. 2024. godine održan je onlajn događaj Na kafi sa pedagogom na temu „Tranzicija iz vrtića u školu – Gde zapinje?“. Događaj je realizovan od 17.00 do 18.00 časova na Zoom platformi.
Zainteresovanost za ovu temu je bila izuzetno velika, prijavljenih učesnika je bilo 404, što ukazuje na važnost teme tranzicije iz vrtića u školu, kao i da je prepoznat problem „zapinjanja“, odnosno zastoja tranzicionog procesa u pedagoškoj praksi.
U sredu 13. 3. 2024. godine od 17 časova održan je onlajn tematski sastanak na temu „Uključivanje dece iz inostranstva u naš obrazovni sistem – Kakve su barijere i kako ih prevazići?“.
Sagovornici tematskog sastanka su uvaženi pripadnici i stručnjaci koji su nam dali mogućnost da se ovom temom bavimo iz različitih perspektiva. Zainteresovanost je bila izuzetno velika, više od 350 učesnika je želeo da prati sastanak.
U četvrtak, 25. 1. 2024. u prostorijama Digitalnog omladinskog centra u Novom Sadu od 17.00-18.30 časova održana je redovna godišnja promocija stručnog i naučnog časopisa „Pedagoška stvarnost“.
Članovi Društva, pretplatnici časopisa, kao i svi pratioci i saradnici su imali priliku da prisustvuju i prate promociji stručnog i naučnog časopisa uživo i onlajn. Na promociju su bili dobrodošli svi koji su imali želju da podele svoja iskustva, zapažanja i pruže podršku daljem radu i stvaralaštvu ovog stručnog i naučnog časopisa.
U četvrtak 18.5.2023. od 16 do 18 časova, realizovana je studijska stručna poseta u organizaciji Pedagoškog društva Vojvodine u saradnji sa PU „Labud Pejović“ iz Bečeja. Tokom događaja aktivnosti predviđene posetom su vodile: Tatjana Mitić, direktorka Pu „Labud Pejović“, Silvija Subakov, stručni saradnik- psiholog i Tadić Enike, stručni saradnik- pedagog. Poseta je organizovana u vrtiću „Kockica“ u Bačkom Gradištu.
U subotu, 1. aprila 2023. godine u OŠ „Sonja Marinković“ u Novom Sadu održana je obuka Pedagoškog društva Vojvodine „Kako prostor uči decu?“. Voditeljke obuke bile su Otilia Velišek Braško i Dragica Miražić Nemet.
Obuci je prisustvovalo 26 učesnika/ca – zaposlenih u predškolskim ustanovama i osnovnim školama u Vojvodini.
Na obuci su se razmatrale sledeće teme:
Pedagoško društvo Vojvodine 21.3.2023. bilo je organizator vebinara „Kako napisati stručni rad?“.
Autorka vebinara bila je Svetlana Radović, profesorka Metodologije istraživanja u obrazovanju,
Metodologije pisanja završnog master rada i Socioogije na Visokoj školi strukovnih studija za
obrazovanje vaspitača u Novom Sadu i urednica Krugova detinjstva – časopisa za multidisciplinarna
istraživanja detinjstva.
Pedagoško društvo Vojvodine u saradnji sa Pokrajinskim zaštitnikom građana – ombudsmanom, organizovali su besplatni događaj “Prava deteta – tematska radionica”. Događaj je održan u sredu 29.3.2023. godine od 12 do 16 časova u Novom Sadu.
Pedagoško društvo Vojvodine bilo je organizator studijske stručne posete “Kako se menjao prostor vrtića u procesu razumevanja koncepcije Godine uzleta“ koja je realizovana u četvrtak 16.03.2023. godine.
Pedagoško društvo Vojvodine bilo je organizator predavanja na temu „Problemi u razvoju govora i jezika kod dece“ koje je održano 28. 2. 2023. godine u prostorijama Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu. Autorka predavanja bila je Ljiljana Simić, master defektolog – logoped.
Reč „stres“ upotrebljavamo gotovo svakodnevno. U doba kada smo „tek preležali“ pandemiju, preživeli lock down, nastupio je rat (koji osim sopstvene pretnje čitavom svetu, mnogima okida traume prethodnog rata sa ovih prostora), inflacija, ali i zagađenje vazduha koje postaje sve ozbiljnije.
Dana 22.11.2022. godine u Ekološkom centru “Radulovački” u Sremskim Karlovcima grupa entuzijastičnih prosvetnih radnika različitih profila okupila se sa idejom da usavrši svoja znanja na temu pisanja predloga projekata u obrazovanju.
Pedagoško društvo Vojvodine je u saradnji sa predškolskom ustanovom „Včielka“, iz Bačkog Petrovca realizovalo dve studijske stručne posete “Izgled vrtića u skladu sa Godinama uzleta” u oktobru ove godine.
U organizaciji Pedagoškog društva Vojvodine, 30.9.2022. godine održan je stručni susret pod nazivom „Pedagoški dijalog – izazovi i mogućnosti profesije“ u prostorijama Kulturne stanice „Eđšeg“ u Novom Sadu. Ovom prilikom su se okupili brojni pedagozi iz predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, nastavnici i studenti pedagogije da zajedno sa sjajnim sagovornicama odgovore na važna pitanja u vezi profesije pedagoga.
Autorka: Snežana Ilić, psiholog i psihoterapeut sa višegodišnjim iskustvom
Saradnja sa roditeljima, u sve zahtevnijem kontekstu rada prosvetnih radnika, predstavlja područje angažovanja koje je direktno ili indirektno povezano sa svim ostalim oblicima rada bilo da je u pitanju posao vaspitača, odeljenjskog starešine, nastavnika ili stručnog saradnika.
Upravo zbog toga, ona je i jedan od najvažnijih, ali kako istraživanja i praksa pokazuju, i jedan od najizazovnijih područja angažovanja zaposlenih u prosveti.
Autorka: Vesna Laković van Kempen, pedagog i trener u oblasti svesne pažnje (mindfulness-a). .
Saosećajni zamor je stanje emocionalne, mentalne i/ili fizičke iscrpljenosti, koje je posledica kontinuirane izloženosti tuđoj patnji. Iako jeste tipična za osobe u pomagačkim profesijama, podložni su joj i viskosenzitivni, kao i mnogi koji su u čestom kontaktu sa drugima doživljeni kao spasioci.
Konferencija „21 veština za 21. godinu 21. veka“ održana je 7. oktobra 2021. godine putem Zoom-a. Cilj je bio utvrditi „hard“ i „soft skills“ koje su direktno povezane sa vaspitno- obrazovnim procesom, koji se odvija u školama. Bilo je reči o tome koje veštine je neophodno
steći i razviti kako bi proces bio što efikasniji i kvalitetniji. Napravićemo kratak osvrt na konferenciju, iz ugla studentkinja pedagogije.
Autorka: Marina Kolarić, psiholog, MBAR trener i sertifikovani praktikant terapeutskog programa Saosećajni Upit.
Zavisnosti nas uklanjaju iz realnosti koja nam je nepodnošljiva. One obezbeđuju puteve za bekstvo iz konflikata koji nam izgledaju nerešivi. Kada ne možemo da podnesemo da budemo u sopstvenoj koži – u sopstvenom telu – gde osećamo kako bol, tako i ovo svakodnevno čudo i iskustvo koje znači biti ljudsko biće, zavisnosti nas odvode u nesvesnost. A onda ne osećamo ništa; ne znamo ništa o našem bolu, nedoumicama, konfuzijama, borbama. Sve zavisnosti su pokušaj da se osećanja, kao i sam tok života, dovedu u kontrolu. Zavisnosti nas sprečavaju da budemo u potpunosti prisutni u sadašnjem trenutku, sa nama samima, našim osećanjima i našim telima, našim prijateljima, partnerima, porodicama. Umesto da smo u kontaktu sa životom, mi se iz njega povlačimo.
Autorka: Svetlana Lazić, pedagog, profesor strukovnih studija, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu.
Seksualno zlostavljanje dece i incest su stari koliko i čovečanstvo. Temelje se na rodnoj hijerarhiji i kulturi muškog roda koji vlada i protkani su kulturnim i patrijarhalnim obrascima ponašanja i strogo definisanim rodnim ulogama. Feministički pokret je svrstao seksualno zlostavljanje i incest u nasilje zasnovano na rodnoj pripadnosti, čime su stavljeni u društveni kontekst u kojem muškarci imaju veću društvenu moć od žena i dece i mogućnost da je (zlo)upotrebe. Donete su konvencije i preporuke da se kriminalizuju seksualno zlostavljanje dece i incest. Države su se obavezale da će unaprediti legislativu i preduzeti preventivne i zaštitne mere.
Dragica Miražić Nemet, stručna saradnica psihološkinja i nastavnica građanskog vaspitanja u OŠ „Sonja
Marinković“ i OŠ „Ivo Lola Ribar“ u Novom Sadu.
Godina za nama donela je mnogo promena i suočila nas sa izazovima koji su zahtevali kako prilagođavanje novonastaloj situaciji tako i razvoj novih kompetencija.
Jedna od značajnijih promena desila se u komunikaciji, i u privatnom, a naročito u poslovnom životu. Od usmene komunikacije „licem u lice“ prešli smo na komunikaciju u virtuelnom prostoru – komunikacija putem mejlova, Viber grupa ili pak sastanci putem Zuma postali su naša svakodnevica. Time su veštine pisane komunikacija dobile na značaju i to naročito u poslovnom svetu. Postalo je jasno da, ukoliko ne poznajemo i ne poštujemo njena osnovna pravila, rizikujemo da budemo pogrešno shvaćeni ili da ne postignemo cilj koji smo želeli.
Tamara Radovanović, pedagog, asistent za oblast pedagoških nauka na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu
Biti prihvaćen i vidljiv u određenoj grupi predstavlja izvornu potrebu svake osobe. Posebno je važno u procesu razvoja i odrastanja, kada deca i mladi neretko formiranju sliku o sebi i identitetu na osnovu ponašanja i reakcija značajnih ljudi u svom okruženju. Naročito bitnu ulogu imaju vršnjaci, koji svojim ponašanjem, odnosima i karakteristikama utiču na oblikovanje socijalnog iskustva svakog deteta. Prvenstveno nam je značajan status koji dete ima u grupi vršnjaka, za koji istraživanja ukazuju da predstavlja determinišući faktor različitih oblika ponašanja, kako prihvatljivih tako i neprihvatljivih, te i sveopšteg funkcionisanja.
dr Lada Marinković
psiholog i psihoterapeut
profesor Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu
Stres i sagorevanje zbog posla, u godini pandemije Covid-19, zahvatile su i prosvetne radnike. Kao pomagačka profesija, vaspitači, učitelji, nastavnici, stručni saradnici i drugi zaposleni u obrazovnim institucijama, našli su se u potpuno novim okolnostima u kojima treba da obavljaju svoj posao.
Promocija časopisa Pedagoška stvarnost održana je 4. februara 2021. pod nazivom „Naučni časopisi danas“ – Mogućnosti ostvarivanja saradnje i umrežavanja naučnih časopisa„ preko zoom aplikacije. Promociji je pristovalo 89 učesnika. Tehničku podršku promociji pružio je Klub nastavnika i roditelja Novi Sad.
Zašto se bavimo ovom temom? Postoji veliko interesovanje za obukama na temu inkluzivnog obrazovanja među našim članovima, pratiocima i praktičarima u obrazovnom sistemu. Inkluzivno obrazovanje je već 15 godina prisutno u našoj obrazovnoj praksi, s obzirom da je 2009. godine zakonom definisan u “krovnom” dokumentu Republike Srbije. Isto tako, inkluzivna praksa je puna izazova. Praktičarima je potrebna podrška i osnaživanje na ovom polju rada. U međuvremenu desile su se velike promene, došlo je da nacionalne reforme predškolstva, implemetirana je nova koncepcija, poznata pod simboličnim imenom Godine uzleta, a promene su nastale i u oblasti inkluzivnog obrazovanja.
Značajno je da svi pedagozi u najširem smislu reči, neguju sliku o detetu koja je data u osnovama programa Godine uzleta. I da veruju u sliku deteta kome je potrebna dodatna podrška da je i ono: jedinstveno, celovito, kreativno, biće igre, usmeren na odnose, društveno biće, sposobno da uči, bogat potencijalima i kompetentno.
„Senzorna integracija je neurološki proces koji organizuje senzacije iz sopstvenog tela i iz okoline i čini moguće efikasno koristiti telo unutar okruženja” (Ajres, 1972.) Kada je sve u redu, obrada senzornih informacija dešava se nesvesno, odnosno bez svesnog razmišljanja i napora. Senzorne draži prožimaju naš svakodnevni život. Putem čula dobijamo informacije o fizičkom stanju našeg tela i okoline koja nas okružuje. Svakog trenutka u naš mozak pristiže jako mnogo senzornih informacija. Mozak mora da organizuje sve te draži, on ih locira, svrstava i uređuje.
Na stalnoj klackalici između autentičnosti
i pripadanja mi postavljamo svoje granice. Nalazimo se između potrebe da budemo voljeni, potvrđeni, prihvaćeni i potrebe da budemo svoji i specifični. Kada imamo izazov sa ovim balansom često imamo izazov i sa postavljanjem granica. Ovo se usložnjava u podržavajućim profesijama, jer one nisu samo posao, već za mnoge praktičare predstavaljaju i životni poziv.
Pedagoško društvo Vojvodine je organizovalo u četvrtak 5.10.2023. godine, od 14 do 17:30h časova, tematski
sastanak „Moje snage i resursi“ u Sremskim Karlovcima. Sastanak je bio namenjen svim članovima Pedagoškog društva Vojvodine.
Cilj sastanka je bio međusobno upoznavanje članova, druženje, razmena iskustva, ličnih kontakata u svrhu umrežavanja i identifikacije resursa koje kolegama predstavljaju veliku pomoć u radu.
O visokosenzitivnoj (veoma osetljivoj) deci još uvek se, pa čak i u profesionalnim krugovima, malo zna. Svako peto dete je rođeno sa ovom biološkom crtom, podjednako rasprostranjenom među devojčicama i dečacima. Ona se prvenstveno odnosi na osetljivost i reaktivnost nervnog sistema i predstavlja normalnu varijaciju temperament karakteristika (koja nema veze sa patologijom). Istraživanja pokazuju da na napredak visokosenzitivne dece (pogotovo onaj u oblasti socio-emocionalnog razvoja) itekako utiču porodični i vrtićki/školski sistem a da podsticajne vrtićke prakse u značajnoj meri podstiču njihovu psihološku otpornost.
