Pedagoško Društvo Vojvodine
U četvrtak 18.5.2023. od 16 do 18 časova, realizovana je studijska stručna poseta u organizaciji Pedagoškog društva Vojvodine u saradnji sa PU „Labud Pejović“ iz Bečeja. Tokom događaja aktivnosti predviđene posetom su vodile: Tatjana Mitić, direktorka Pu „Labud Pejović“, Silvija Subakov, stručni saradnik- psiholog i Tadić Enike, stručni saradnik- pedagog. Poseta je organizovana u vrtiću „Kockica“ u Bačkom Gradištu.
U subotu, 1. aprila 2023. godine u OŠ „Sonja Marinković“ u Novom Sadu održana je obuka Pedagoškog društva Vojvodine „Kako prostor uči decu?“. Voditeljke obuke bile su Otilia Velišek Braško i Dragica Miražić Nemet.
Obuci je prisustvovalo 26 učesnika/ca – zaposlenih u predškolskim ustanovama i osnovnim školama u Vojvodini.
Na obuci su se razmatrale sledeće teme:
Pedagoško društvo Vojvodine 21.3.2023. bilo je organizator vebinara „Kako napisati stručni rad?“.
Autorka vebinara bila je Svetlana Radović, profesorka Metodologije istraživanja u obrazovanju,
Metodologije pisanja završnog master rada i Socioogije na Visokoj školi strukovnih studija za
obrazovanje vaspitača u Novom Sadu i urednica Krugova detinjstva – časopisa za multidisciplinarna
istraživanja detinjstva.
Pedagoško društvo Vojvodine u saradnji sa Pokrajinskim zaštitnikom građana – ombudsmanom, organizovali su besplatni događaj “Prava deteta – tematska radionica”. Događaj je održan u sredu 29.3.2023. godine od 12 do 16 časova u Novom Sadu.
Pedagoško društvo Vojvodine bilo je organizator studijske stručne posete “Kako se menjao prostor vrtića u procesu razumevanja koncepcije Godine uzleta“ koja je realizovana u četvrtak 16.03.2023. godine.
Pedagoško društvo Vojvodine bilo je organizator predavanja na temu „Problemi u razvoju govora i jezika kod dece“ koje je održano 28. 2. 2023. godine u prostorijama Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu. Autorka predavanja bila je Ljiljana Simić, master defektolog – logoped.
Reč „stres“ upotrebljavamo gotovo svakodnevno. U doba kada smo „tek preležali“ pandemiju, preživeli lock down, nastupio je rat (koji osim sopstvene pretnje čitavom svetu, mnogima okida traume prethodnog rata sa ovih prostora), inflacija, ali i zagađenje vazduha koje postaje sve ozbiljnije.
Dana 22.11.2022. godine u Ekološkom centru “Radulovački” u Sremskim Karlovcima grupa entuzijastičnih prosvetnih radnika različitih profila okupila se sa idejom da usavrši svoja znanja na temu pisanja predloga projekata u obrazovanju.
Pedagoško društvo Vojvodine je u saradnji sa predškolskom ustanovom „Včielka“, iz Bačkog Petrovca realizovalo dve studijske stručne posete “Izgled vrtića u skladu sa Godinama uzleta” u oktobru ove godine.
U organizaciji Pedagoškog društva Vojvodine, 30.9.2022. godine održan je stručni susret pod nazivom „Pedagoški dijalog – izazovi i mogućnosti profesije“ u prostorijama Kulturne stanice „Eđšeg“ u Novom Sadu. Ovom prilikom su se okupili brojni pedagozi iz predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, nastavnici i studenti pedagogije da zajedno sa sjajnim sagovornicama odgovore na važna pitanja u vezi profesije pedagoga.
Autorka: Snežana Ilić, psiholog i psihoterapeut sa višegodišnjim iskustvom
Saradnja sa roditeljima, u sve zahtevnijem kontekstu rada prosvetnih radnika, predstavlja područje angažovanja koje je direktno ili indirektno povezano sa svim ostalim oblicima rada bilo da je u pitanju posao vaspitača, odeljenjskog starešine, nastavnika ili stručnog saradnika.
Upravo zbog toga, ona je i jedan od najvažnijih, ali kako istraživanja i praksa pokazuju, i jedan od najizazovnijih područja angažovanja zaposlenih u prosveti.
Autorka: Vesna Laković van Kempen, pedagog i trener u oblasti svesne pažnje (mindfulness-a). .
Saosećajni zamor je stanje emocionalne, mentalne i/ili fizičke iscrpljenosti, koje je posledica kontinuirane izloženosti tuđoj patnji. Iako jeste tipična za osobe u pomagačkim profesijama, podložni su joj i viskosenzitivni, kao i mnogi koji su u čestom kontaktu sa drugima doživljeni kao spasioci.
Konferencija „21 veština za 21. godinu 21. veka“ održana je 7. oktobra 2021. godine putem Zoom-a. Cilj je bio utvrditi „hard“ i „soft skills“ koje su direktno povezane sa vaspitno- obrazovnim procesom, koji se odvija u školama. Bilo je reči o tome koje veštine je neophodno
steći i razviti kako bi proces bio što efikasniji i kvalitetniji. Napravićemo kratak osvrt na konferenciju, iz ugla studentkinja pedagogije.
Autorka: Marina Kolarić, psiholog, MBAR trener i sertifikovani praktikant terapeutskog programa Saosećajni Upit.
Zavisnosti nas uklanjaju iz realnosti koja nam je nepodnošljiva. One obezbeđuju puteve za bekstvo iz konflikata koji nam izgledaju nerešivi. Kada ne možemo da podnesemo da budemo u sopstvenoj koži – u sopstvenom telu – gde osećamo kako bol, tako i ovo svakodnevno čudo i iskustvo koje znači biti ljudsko biće, zavisnosti nas odvode u nesvesnost. A onda ne osećamo ništa; ne znamo ništa o našem bolu, nedoumicama, konfuzijama, borbama. Sve zavisnosti su pokušaj da se osećanja, kao i sam tok života, dovedu u kontrolu. Zavisnosti nas sprečavaju da budemo u potpunosti prisutni u sadašnjem trenutku, sa nama samima, našim osećanjima i našim telima, našim prijateljima, partnerima, porodicama. Umesto da smo u kontaktu sa životom, mi se iz njega povlačimo.
Autorka: Svetlana Lazić, pedagog, profesor strukovnih studija, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu.
Seksualno zlostavljanje dece i incest su stari koliko i čovečanstvo. Temelje se na rodnoj hijerarhiji i kulturi muškog roda koji vlada i protkani su kulturnim i patrijarhalnim obrascima ponašanja i strogo definisanim rodnim ulogama. Feministički pokret je svrstao seksualno zlostavljanje i incest u nasilje zasnovano na rodnoj pripadnosti, čime su stavljeni u društveni kontekst u kojem muškarci imaju veću društvenu moć od žena i dece i mogućnost da je (zlo)upotrebe. Donete su konvencije i preporuke da se kriminalizuju seksualno zlostavljanje dece i incest. Države su se obavezale da će unaprediti legislativu i preduzeti preventivne i zaštitne mere.
Dragica Miražić Nemet, stručna saradnica psihološkinja i nastavnica građanskog vaspitanja u OŠ „Sonja
Marinković“ i OŠ „Ivo Lola Ribar“ u Novom Sadu.
Godina za nama donela je mnogo promena i suočila nas sa izazovima koji su zahtevali kako prilagođavanje novonastaloj situaciji tako i razvoj novih kompetencija.
Jedna od značajnijih promena desila se u komunikaciji, i u privatnom, a naročito u poslovnom životu. Od usmene komunikacije „licem u lice“ prešli smo na komunikaciju u virtuelnom prostoru – komunikacija putem mejlova, Viber grupa ili pak sastanci putem Zuma postali su naša svakodnevica. Time su veštine pisane komunikacija dobile na značaju i to naročito u poslovnom svetu. Postalo je jasno da, ukoliko ne poznajemo i ne poštujemo njena osnovna pravila, rizikujemo da budemo pogrešno shvaćeni ili da ne postignemo cilj koji smo želeli.
Tamara Radovanović, pedagog, asistent za oblast pedagoških nauka na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu
Biti prihvaćen i vidljiv u određenoj grupi predstavlja izvornu potrebu svake osobe. Posebno je važno u procesu razvoja i odrastanja, kada deca i mladi neretko formiranju sliku o sebi i identitetu na osnovu ponašanja i reakcija značajnih ljudi u svom okruženju. Naročito bitnu ulogu imaju vršnjaci, koji svojim ponašanjem, odnosima i karakteristikama utiču na oblikovanje socijalnog iskustva svakog deteta. Prvenstveno nam je značajan status koji dete ima u grupi vršnjaka, za koji istraživanja ukazuju da predstavlja determinišući faktor različitih oblika ponašanja, kako prihvatljivih tako i neprihvatljivih, te i sveopšteg funkcionisanja.
dr Lada Marinković
psiholog i psihoterapeut
profesor Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu
Stres i sagorevanje zbog posla, u godini pandemije Covid-19, zahvatile su i prosvetne radnike. Kao pomagačka profesija, vaspitači, učitelji, nastavnici, stručni saradnici i drugi zaposleni u obrazovnim institucijama, našli su se u potpuno novim okolnostima u kojima treba da obavljaju svoj posao.
Promocija časopisa Pedagoška stvarnost održana je 4. februara 2021. pod nazivom „Naučni časopisi danas“ – Mogućnosti ostvarivanja saradnje i umrežavanja naučnih časopisa„ preko zoom aplikacije. Promociji je pristovalo 89 učesnika. Tehničku podršku promociji pružio je Klub nastavnika i roditelja Novi Sad.
O visokosenzitivnoj (veoma osetljivoj) deci još uvek se, pa čak i u profesionalnim krugovima, malo zna. Svako peto dete je rođeno sa ovom biološkom crtom, podjednako rasprostranjenom među devojčicama i dečacima. Ona se prvenstveno odnosi na osetljivost i reaktivnost nervnog sistema i predstavlja normalnu varijaciju temperament karakteristika (koja nema veze sa patologijom). Istraživanja pokazuju da na napredak visokosenzitivne dece (pogotovo onaj u oblasti socio-emocionalnog razvoja) itekako utiču porodični i vrtićki/školski sistem a da podsticajne vrtićke prakse u značajnoj meri podstiču njihovu psihološku otpornost.
