dr Lada Marinković
psiholog i psihoterapeut
profesor Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu
Stres i sagorevanje zbog posla, u godini pandemije Covid-19, zahvatile su i prosvetne radnike. Kao pomagačka profesija, vaspitači, učitelji, nastavnici, stručni saradnici i drugi zaposleni u obrazovnim institucijama, našli su se u potpuno novim okolnostima u kojima treba da obavljaju svoj posao.
Potreba za prilagođavanjem a istovremeno i obaveza, odgovornost da se posao radi kvalitetno i profesionalno, da se pored obrazovanja, deci i porodicama ponude i reči podrške, ohrabrenja, mnogim prosvetnim radnicima predstavljale su priličan teret. Kako organizovati rad? Kojim putevima i načinima uspostaviti komunikaciju sa učenicima, roditeljima? Kako se snaći u novim tehnologijama, aplikacijama,…? Kako obezbediti da radno vreme nije 24h online? Kako se nositi sa stresorima koji dolaze iz sfere privatnog života i uskladiti ih sa novim profesionalnim izazovima? Neka su od brojnih pitanja na koja ćemo u narednom periodu tražiti odgovore. Ali kako pomoći sebi sada?
Sagorevanje na poslu, ili sindrom burn-outa, karakterišu emocionalna iscrpljenost, depersonalizacija i nisko radno postignuće. Posledica je hroničnih emocionalih i interpersonalnih stresora na radnom mestu. Stres i povećani zahtevi prilagođavanja novim uslovima rada i komunikacije sa kolegama, nadređenima i korisnicima naših usluga, usled situacije pandemije Covid-19, utiču i na zaposlene u oblasti obrazovanja.
Celokupan sistem obrazovanja ima upliv u svakodnevne živote porodica i dece i stoga je odgovornost da se održi kontinuitet i kvalitet obrazovnog procesa važan i za mentalno zdravlje. U potpuno novim životnim okolnostima, koje zahtevaju nove načine rada, zaposleni u obrazovanju pristisnuti posledicama stresa usled pandemijske situacije i na planu ličnog života, izloženi su dodatnoj količini stresora koji, s obzirom na trajanje pandemije,vremenom mogu doneti emocionalnu iscrpljenost, umor, psihosomatske simptome, teškoće u kognitivnom funkcionisanju, depresiju i negativan odnos prema svojoj profesiji.
U cilju brige za mentalno zdravlje zaposlenih u oblasti obrazovanja, važno je da oni sami umeju da prepoznaju simptome koji su uvod u sagorevanje na poslu kao i da prepoznaju znake stresa kod svojih kolega, kako bi predupredili negativne posledice stresa na samog vaspitača, nastavnika, učitelja, stručnog saradnika, profesora, tako i na indirektne posledice, na decu i porodice.
Izvori stresa za zaposlene u obrazovanju su: promena načina rada, škola na daljinu, način komunikacije sa učenicima, roditeljima, nove navike nošenja zaštitne opreme, fizička distanca, ograničenja kretanja, rad od kuće, gubitak radnog mesta, preopterećenost poslom, neznanje i/ili nesnalaženje sa novim tehnologijama, nedostatak interneta, različite platforme, administrativni poslovi, pritisak vremenskih rokova, neadekvatna očekivanja od strane roditelja, konfliktne situacije, slaba komunikacija sa nadređenima, slaba komunikacija sa kolegama, nejasne instrukcije, stalno menjanje pravila i načina rada, non stop online (radno vreme u nedogled), itd.
Po kojim znacima prepoznati da smo pod povećanim stresom? Oni mogu biti vidljivi na planu ponašanja, ispoljavanja emocija, planu kognitivnog funkcionisanja i na somatskom (telesnom) planu. Za mnoge znamo, ali cinizam i otuđenost od kolega, ili pad samopouzdanja i samopoštovanja, pribegavanje konzumiranju psihoaktivnih supstanci, često ne dovodimo u vezu sa stresorima vezanim za posao.
Tok sagorevanja teško se prepoznaje, s obzirom da započinje fazom velikog entuzijazma i posvećenosti poslu. Ali, zatim sledi stagnacija zbog razočaranosti i neadekvatnog odgovora na uložene napore, potom faza emocionalnog povlačenja i izolacije, da bi na kraju usledila apatija i izostanak uživanja u bilo kakvoj aktivnosti, kao reakcija na hronično nezadovoljstvo.
Osobe koje su u većem riziku od sagorevanja obično su perfekcionisti, početnici, idealizuju svoje zanimanje, preterano odgovorni, teško delegiraju zadatke, nedostaju im veštine upravljanja vremenom, neurotskih karakteristika, emocionalno nestabilne, izrazito visokih očekivanja i visoke motivacije, ali i oni koji su podložni autoritetu i teško kažu ne, ili nisu u stanju da uspostave svoje granice naspram zahteva posla.
Problemi sa nesanicom, glavobolja, psihički umor, napetost, kašnjenje na posao ili odlaganje obaveza, jutarnji umor, apatija, smanjen libido, povećana potreba za alkoholom, želja da se iz svega isključimo, prepoznatljivi su znaci stresa. I šta kada prepoznamo ovakve pokazatelje stresa i “sagorelosti” ?
Pored saveta o redovnoj i zdravoj ishrani, fizičkoj aktivnosti, higijeni spavanja, najvažnije je prihvatiti sve svoje emocije i reakcije, bez prosuđivanja šta je normalno i šta bismo trebali ili ne bismo trebali. Zadržite stare rutine ili stvorite nove. Komunicirajte. Ograničite izbor vesti /informacija i vreme koje tome posvećujete. Ne zahtevajte od situacije da bude drugačija (prihvatite da je sada tako kako je). Uzmite odmor, pravite pauze, smejte se, bavite se starim ili novim hobijem. Razdvojte radno i privatno vreme. Uradite, sprovodite bar nešto od navedenog.
Nema univerzalnog recepta. Svako će za sebe najbolje proceniti šta mu pomaže da uspostavi i održi svoj unutrašnji mir. I,……
Prihvatite sva svoja osećanja i budite nežni prema sebi!
Nežni i pažljivi, brižni prema drugima = nežni, brižni i pažljivi prema sebi!
Webinar na temu stresa i profesionalne uloge održan je 25.2.2021. Klikom na dugme u nastavku možete pogledati prezentaciju sa ovog događaja.
Ukoliko želite da kupite snimak ovog webinara ili biste voleli da pogledate nastavak koji bi sadržao još primera tehnika i ličnog rada, pišite nam na pedagoskodrustvovoj@gmail.com