Kategorije
Tekstovi i prezentacije

Seksualno zlostavljanje dece – šta činiti kada postoji sumnja?

Autorka: Svetlana Lazić, pedagog, profesor strukovnih studija, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu.

Seksualno zlostavljanje dece i incest su stari koliko i čovečanstvo. Temelje se na rodnoj hijerarhiji i kulturi muškog roda koji vlada i protkani su kulturnim i patrijarhalnim obrascima ponašanja i strogo definisanim rodnim ulogama. Feministički pokret je svrstao seksualno zlostavljanje i incest u nasilje zasnovano na rodnoj pripadnosti, čime su stavljeni u društveni kontekst u kojem muškarci imaju veću društvenu moć od žena i dece i mogućnost da je (zlo)upotrebe. Donete su konvencije i preporuke da se kriminalizuju seksualno zlostavljanje dece i incest. Države su se obavezale da će unaprediti legislativu i preduzeti preventivne i zaštitne mere.

Seksualno zlostavljanje dece se odnosi na bilo koju vrstu seksualnog kontakta između deteta i odrasle osobe, odnosno tinejdžera starijeg 5 i više godina od mentalno nedovoljno zrelog deteta u cilju seksualnih zloupotreba kojima nije doraslo, na koja ne može dati pristanak i koje će podržati postojanje tabua porodičnih uloga.

Faktori koji utiču na postavljanje razlike između zlostavljajućih i nezlostavljajućih seksualnih ponašanja su razlika u moći,
razlika u znanju i razlika u zadovoljenju.

Svako nasilje pred detetom je nasilje nad detetom, što znači da je izlaganje deteta pornografskom materijalu jednako strašno kao i nedozvoljeno i nedostojanstveno dodirivanje deteta po intimnim delovima tela. Iako su deca oba pola žrtve ovog nemoralnog i krivičnog delovanja, devojčice su u nešto većem riziku od dečaka, pa je 1 od 4 devojčice žrtva nekog vida seksualnog zlostavljana, dok je kod dečaka odnos 1:6.

Prosvetni radnici u svim nivoima obrazovanja pripadaju visoko etičnoj i osetljivoj profesiji i u obavezi su da pruže svu neophodnu pomoć i podršku detetu i omoguće mu/joj dobrobit, a potom i pravo na kvalitetni život.

Najvažniji korak je poverovati
da seksualno zlostavljanje dece postoji.

Pažljivim praćenjem ponašanja deteta i eventualnih promena koje nastaju a govore da se izvan vaspitno-obrazovne ustanove dešava nešto što nije u najboljem interesu deteta, mogu se uvideti obrasci kojima dete iskazuje znake upozorenja. Vaspitno-obrazovne ustanove su mesta u kojima se iskazuje sumnja na postojanje seksualnog zlostavljanja, a dalji postupak i otkrivanja se odvijaju u drugim institucijama sistema. I pored ovoga, nije jednostavno započeti ovaj proces. I pored toga, oko 30% profesionalaca ne prijavljuje sumnju na zlostavljanje dece, iako su na to zakonom obavezni. Unutrašnji sukobi, posebno uverenja u vlastitu neranjivost, u činjenicu da je svet smislen i razumljiv, kao i slika o sebi – o profesionalcu koji se brine o drugima – dovode u pitanje bazična ljudska uverenja i povređuju pojedinca. Stoga prosvetni radnici neretko pristupaju različitim strategijama suočavanja sa seksualnim zlostavljanjem deteta.

Profesionalac je pre svega čovek, pa je važno znati da profesionalni stav nužno uključuje prihvatanje svoje subjektivnosti. Tek preradom sopstvenog iskustva, uverenja, osećanja i otpora, pojedinac može da integriše teorijska
znanja i bude podrška detetu.

Jedino lično odgovorni pojedinci postaju istinski društveno odgovorni!. I to mora biti deo obavezne profesionalne podrške!

Webinar je održan 20.05.2021. Više o sadržaju predavanja možete saznati u pdf prezentaciji sa ovog događaja.

Snimak ovog webinara dostupan je po ceni kotizacije.
Ukoliko želite da pogledate predavanje, pišite nam na pedagoskodrustvovoj@gmail.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *