Na stalnoj klackalici između autentičnosti
i pripadanja mi postavljamo svoje granice. Nalazimo se između potrebe da budemo voljeni, potvrđeni, prihvaćeni i potrebe da budemo svoji i specifični. Kada imamo izazov sa ovim balansom često imamo izazov i sa postavljanjem granica. Ovo se usložnjava u podržavajućim profesijama, jer one nisu samo posao, već za mnoge praktičare predstavaljaju i životni poziv.
Srećni smo mi koji možemo da svrhu i posao stavimo pod isti krov, a zadatak nam je da stavimo posebnu pažnju na granice kako bi nam bilo lakše da se nosimo sa ovom kompleksnom divnoćom koju smo odabrali.
Granice nam pomažu da napravimo stabilnu bazu za rad sa klijentima, u ovom slučaju sa roditeljima. Daju njima jasnoću šta mogu da očekuju od nas i na koji način možemo da ih podržimo u različitim fazama razvoja roditeljstva, odnosno različitim razvojnim fazama njihovog deteta. Posredno, kroz model, roditelji od nas uče kako da postave
granicu svojoj deci.
U postavljanju granica mogu nam pomoći sledeći koraci:
- Utvrđivanje granice (potrebe) koja nam je važna.
Situacija: Neki roditelji me zadržavaju u razgovoru duže nego što je korisno i duže nego što želim.
Potreba: Želim da imam isti, dosledan odnos sa svim roditeljima.
Situacija: Neki roditelji kasno dovode decu u vrtić, daju deci da nose telefon u školu iako je zabranjeno, dovode decu u vrtić bez lekarskog opravdanja (nakon odsustvovanja zbog bolesti).
Potreba: Želim da imam iste kriterijume za sve roditelje i decu.
Situacija: Neki roditelji spontano dolaze pre časa na razgovor, zovu telefonom, pišu preko različitih aplikacija.
Potreba: Želim da komunikacija sa roditeljima bude fokusirana na jedan kanal i da bude vezana za konkretna pitanja iz naše saradnje. - Definisanje granice kroz odgovor na pitanje: šta je potrebno da se desi (kakva radnja ili odnos) da bi moja potreba/granica bila ispoštovana?
– Razgovor sa roditeljem se unapred zakazuje i svaki razgovor traje najviše 20 minuta.
– Dete ne može da uđe u grupu ukoliko posle bolesti ne donese lekarsko opravdanje.
-Viber grupa sa roditeljima služi za obaveštavanje roditelja o odlukama i planovima i zatvorena je interakciju svih učesnika (sem ukoliko ne treba da glasanjem donesemo neku odluku zajedno)
-Sa svakim roditeljem se upoznajem i pojedinačno razgovaram kada preuzmem odeljenje u ulozi razrednog ili razredne starešine.
-Ukoliko posebna situacija to zahteva, javiću se roditeljima van dogovorenog vremena, u suprotnom ću očekivati da me nazove u unapred predviđeno vreme za razgovor.
- Komuniciranje granice na način koji je prikladan za granicu koju želimo da postavimo.
Nekada će to biti 1:1 razgovor, nekada obavestenje na roditeljskom, a nekada poruka u viber grupi kojom se saopštavaju pravila/granice koje postavljamo. - Dosledno pridržavanje granice koju smo postavili.
Ovaj korak će imati svoje izazove, posebno ukoliko već postoji određena dinamika koju sada želimo da promenimo.
U promeni navika doći će do unutrašnjih i spoljašnjih otpora. U ovom slučaju za nas je zadatak da istražimo šta nam je potrebno kako bi smo podržali sebe u ovoj odluci da na drugačiji način formiramo odnose sa roditeljima i kreiramo drugačiji kvalitet profesionalnog ( i privatnog) života.
Podrška može biti razgovor sa kolegom ili koleginicom koji će nas podržati u tome, donošenje pravilnika u okviru ustanove koji će biti istaknut i na koga možemo da se pozovemo, poseban razgovor sa roditeljima na kome ćemo ih uvesti u novu dinamiku i zamoliti da nas podrže u novom načinu rada…
Granice su jasnoća i okvir.
Daju nama priliku da se bolje upoznamo, tj. možemo ih postaviti
samo kada poznajemo sebe, svoje potrebe i očekivanja.
Granice drugima daju priliku da nas upoznaju, pružaju im informaciju o tome šta mogu da očekuju od nas, kada i kako mogu se oslone na nas, a kada i kako nama treba oslonac od njih. Mogu da razumeju na koji način mi želimo da ulazimo u odnos, privatno ili profesionalno.
Postavljanje granica je proces i traži da imamo empatiju i strpljenje prema sebi i prema našim saradnicima (roditeljima).
Autorka članka: Bojana Krstić Marković
Osnivačica Centra za razvoj i negu mentalnog zdravlja “Korak po korak”, psihoterapeutkinja, trenerica
Pogledaj aktuelnosti u radu ovog centra.