Reč „stres“ upotrebljavamo gotovo svakodnevno. U doba kada smo „tek preležali“ pandemiju, preživeli lock down, nastupio je rat (koji osim sopstvene pretnje čitavom svetu, mnogima okida traume prethodnog rata sa ovih prostora), inflacija, ali i zagađenje vazduha koje postaje sve ozbiljnije.
Mnogo je stresora oko nas i sve više ljudi se javlja sa posledicama stresa na organizam, pre svega u vidu anksioznosti, psihosomatskih poremećaja i bolesti, pa i depresije. Zato je veoma važno pričati o ovoj temi i učiniti sve da stres preveniramo i umanjimo njegove posledice po organizam.
Hans Seli bio je lekar koji je 1950. godine uveo reč stres u medicinsku literaturu i definisao ga kao „svaki zahtev za novim prilagođavanjem“. Okidač stresa može dolaziti spolja, ali i iz unutrašnjosti našeg organizma. Može biti negativan, ali i pozitivan- među najveće stresore spadaju prijatni životni događaji poput sklapanja braka, dobijanja deteta ili selidbe.
Najvažnije je spomenuti da je u stresnim razdobljima od velikog značaja voditi osnovnu brigu o sebi- dovoljno spavati, zdravo jesti, piti dovoljno vode. Pokrenuti se, družiti se, raditi ono što volite. U krizama obično zaboravimo na ove jednostavne, a vrlo važne stvari koje ako zapostavite dodatno pojačavaju stres. Izbegavajte previše kofeina, nikotina i alkohola.
Prvi način delovanja na stres je naša emocionalna regulacija i delovanje na fiziološke funkcije. Savremena istraživanja pokazuju da je ovaj način najdelotvorniji i da ne možemo „iz glave smiriti telo“. Treba početi od tela. U tome Vam mogu pomoći razne tehnike disanja, uzemljavanje, majndfulnes (svesna prisutnost), tehnike duboke relaksacije (npr. autogeni trening, progresivna mišićna relaksacija..). Kada umirimo fiziološke reakcije i regulišemo svoj nervni sistem, onda možemo „glavom“ da se bavimo situacijom i da racionalno razmislimo šta nam je činiti.
Tehnike relaksacije su veoma važni alati, kako za prevenciju posledica stresa, tako i za situacije kada smo proživeli stres, pa nam je važno da se opustimo i lakše nastavimo dan.
Između bilo kog stresora i njegove posledice stoji naša reakcija na njega. Tu je prostor za promenu u kognitivnom smislu. Način na koji posmatram ono što se desilo, način na koji vrednujem sebe i svet oko sebe utiče na to koliko će mi nešto biti stresno, kako ću se osećati i kako ću se ponašati. Menjanjem načina razmišljanja, pre svega menjanjem svojih uverenja, delujemo na smanjenje stresa.
Ukoliko osećate da ne možete sami da izađete na kraj sa stresom, ako previše brinete, konstantno ste napeti, umorni ili bezvoljni, važno je da potražite stručnu pomoć kako bi posledice stresa bile što manje. Kada jednom naučite da upravljate stresom, lakše ćete se nositi sa svim budućim situacijama.
Svetlana Prokić, diplomirani psiholog, geštalt psihoterapeut
Vebinar „Upravljanje stresom“ je održan 8.12.2022