Pedagoško Društvo Vojvodine
Autorka: Vesna Laković van Kempen, pedagog i trener u oblasti svesne pažnje (mindfulness-a). .
Saosećajni zamor je stanje emocionalne, mentalne i/ili fizičke iscrpljenosti, koje je posledica kontinuirane izloženosti tuđoj patnji. Iako jeste tipična za osobe u pomagačkim profesijama, podložni su joj i viskosenzitivni, kao i mnogi koji su u čestom kontaktu sa drugima doživljeni kao spasioci.
Konferencija „21 veština za 21. godinu 21. veka“ održana je 7. oktobra 2021. godine putem Zoom-a. Cilj je bio utvrditi „hard“ i „soft skills“ koje su direktno povezane sa vaspitno- obrazovnim procesom, koji se odvija u školama. Bilo je reči o tome koje veštine je neophodno
steći i razviti kako bi proces bio što efikasniji i kvalitetniji. Napravićemo kratak osvrt na konferenciju, iz ugla studentkinja pedagogije.
Autorka: Marina Kolarić, psiholog, MBAR trener i sertifikovani praktikant terapeutskog programa Saosećajni Upit.
Zavisnosti nas uklanjaju iz realnosti koja nam je nepodnošljiva. One obezbeđuju puteve za bekstvo iz konflikata koji nam izgledaju nerešivi. Kada ne možemo da podnesemo da budemo u sopstvenoj koži – u sopstvenom telu – gde osećamo kako bol, tako i ovo svakodnevno čudo i iskustvo koje znači biti ljudsko biće, zavisnosti nas odvode u nesvesnost. A onda ne osećamo ništa; ne znamo ništa o našem bolu, nedoumicama, konfuzijama, borbama. Sve zavisnosti su pokušaj da se osećanja, kao i sam tok života, dovedu u kontrolu. Zavisnosti nas sprečavaju da budemo u potpunosti prisutni u sadašnjem trenutku, sa nama samima, našim osećanjima i našim telima, našim prijateljima, partnerima, porodicama. Umesto da smo u kontaktu sa životom, mi se iz njega povlačimo.
Autorka: Svetlana Lazić, pedagog, profesor strukovnih studija, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu.
Seksualno zlostavljanje dece i incest su stari koliko i čovečanstvo. Temelje se na rodnoj hijerarhiji i kulturi muškog roda koji vlada i protkani su kulturnim i patrijarhalnim obrascima ponašanja i strogo definisanim rodnim ulogama. Feministički pokret je svrstao seksualno zlostavljanje i incest u nasilje zasnovano na rodnoj pripadnosti, čime su stavljeni u društveni kontekst u kojem muškarci imaju veću društvenu moć od žena i dece i mogućnost da je (zlo)upotrebe. Donete su konvencije i preporuke da se kriminalizuju seksualno zlostavljanje dece i incest. Države su se obavezale da će unaprediti legislativu i preduzeti preventivne i zaštitne mere.
Dragica Miražić Nemet, stručna saradnica psihološkinja i nastavnica građanskog vaspitanja u OŠ „Sonja
Marinković“ i OŠ „Ivo Lola Ribar“ u Novom Sadu.
Godina za nama donela je mnogo promena i suočila nas sa izazovima koji su zahtevali kako prilagođavanje novonastaloj situaciji tako i razvoj novih kompetencija.
Jedna od značajnijih promena desila se u komunikaciji, i u privatnom, a naročito u poslovnom životu. Od usmene komunikacije „licem u lice“ prešli smo na komunikaciju u virtuelnom prostoru – komunikacija putem mejlova, Viber grupa ili pak sastanci putem Zuma postali su naša svakodnevica. Time su veštine pisane komunikacija dobile na značaju i to naročito u poslovnom svetu. Postalo je jasno da, ukoliko ne poznajemo i ne poštujemo njena osnovna pravila, rizikujemo da budemo pogrešno shvaćeni ili da ne postignemo cilj koji smo želeli.
Tamara Radovanović, pedagog, asistent za oblast pedagoških nauka na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu
Biti prihvaćen i vidljiv u određenoj grupi predstavlja izvornu potrebu svake osobe. Posebno je važno u procesu razvoja i odrastanja, kada deca i mladi neretko formiranju sliku o sebi i identitetu na osnovu ponašanja i reakcija značajnih ljudi u svom okruženju. Naročito bitnu ulogu imaju vršnjaci, koji svojim ponašanjem, odnosima i karakteristikama utiču na oblikovanje socijalnog iskustva svakog deteta. Prvenstveno nam je značajan status koji dete ima u grupi vršnjaka, za koji istraživanja ukazuju da predstavlja determinišući faktor različitih oblika ponašanja, kako prihvatljivih tako i neprihvatljivih, te i sveopšteg funkcionisanja.
dr Lada Marinković
psiholog i psihoterapeut
profesor Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu
Stres i sagorevanje zbog posla, u godini pandemije Covid-19, zahvatile su i prosvetne radnike. Kao pomagačka profesija, vaspitači, učitelji, nastavnici, stručni saradnici i drugi zaposleni u obrazovnim institucijama, našli su se u potpuno novim okolnostima u kojima treba da obavljaju svoj posao.
Promocija časopisa Pedagoška stvarnost održana je 4. februara 2021. pod nazivom „Naučni časopisi danas“ – Mogućnosti ostvarivanja saradnje i umrežavanja naučnih časopisa„ preko zoom aplikacije. Promociji je pristovalo 89 učesnika. Tehničku podršku promociji pružio je Klub nastavnika i roditelja Novi Sad.
Sanja Rista Popić
Predsednica Pedagoškog društva Vojvodine, diplomirani pedagog, master međunarodnih primenjenih studija u oblasti transformacije konflikta. Direktorka preduzeća za edukaciju i konsalting roditelja „Parentis“ u Novom Sadu.
Sve ubrzanije promene na tržištu rada u prvi plan stavljaju sposobnost kontinuiranog ličnog usavršavanja i adaptacije pojedinca na nove poslovne okolnosti. Preduzetničke veštine su prepoznate kao neophodne za uspeh u 21. veku a njihov razvoj kao jedna od osam ključnih kompetencija za celoživotno učenje.
Marija Montesori je Italijanka, lekar po struci (*1892. prva žena u Rimu na studijama medicine), ali na prvom mestu veliki pedagog. Ceo život je posvetila radu sa decom.
Doprinela je promeni obrazovne paradigme i odnosa prema deci u 20. veku. Ubraja se u zaslužne pojedince o razvoju pedagoške misli i smatraju je italijanskim predstavnikom naučne pedagogije (Potkonjak, 2007).
